Zaigrah po svom dnu gazeci se Zapevah sebi i onima koji mi se ukazase da ih osetim u svom slepilu Pripadalo je njihovim ocima Kroz njih sam video... Vidim, jer sam slep, da oni koji gledaju ne znaju Da oni koji znaju, ne gledaju Iz svega se stvara sve Nepostojanje postoji jednako Nema umiranja kao sto nema ni zivota Iz istog se stvara isto Moje telo je trag Moje znanje je traganje za tragom Vidim, jer sam slep, da nastajem dok umirem Vidim da zivot i smrt ravnopravno traju Ono sto mi je dato je stajanje u mestu Sve sto mogu je da ne pokusavam
Sve sto sam imao je uzivanje Kad cinim, stizem tamo gde sam bio Jedina razlika je sto sam blize sebi Ako sam uspeo da volim Bio sam covek Kroz moju okupljenu proslost nije prosla pesma naseg zajednickog trajanja Razludela ih je predstava Ono sto sam za njih ucinio postalo je samo njihovo Izgazio sam sve sto sam bio Igrajuci po sebi na svom dnu Prestase da me postuju Zaboravise me Odase se sebi Izgubih se iz njih Ubili su me i u nekadasnjim vremenima U buducnosti nece biti pomena na ono sto ce posle doci